Jovici Aćinu, autoru knjige „Goli pripovedač“, koja se pojavila u izdanju Književne opštine Vršac (KOV, 2008), danas će u Kosjeriću, rodnom mestu filozofa i esejiste Sretena Marića, biti uručena nagrada koja nosi ime ovog istaknutog srpskog i evropskog intelektualca. O nagrađenoj knjizi govoriće prof. dr Gojko Tešić, član žirija, kao i urednik knjige Petru Krdu. Događaju će prisustvovati i ćerka Sretena Marića, Katarin Leobardi iz Pariza. Tim povodom biće predstavljeno i šest brojeva filozofsko-književnog godišnjaka Sretena Marića - Raskršće. Govore prof. dr Mirjana Srefanović i Slobodan Gavrilović, glavni urednik godišnjaka.
S. B.

Biblioteka Matice srpske, SO Kosjerić (rodno mesto Sretena Marića) i JP Službeni glasnik, ustanovili su pre pet godina, u spomen na novosadskog profesora koji je predavao svetsku književnost, esejistu, pisca i prevodioca Sretena Marića, nagradu za najbolju knjigu eseja ili za najbolji esej prvi put objavljenom na srpskom jeziku, za period od dve godine. Upravnik biblioteke Matice srpske, književnik Miro Vuksanović juče je, u prisustvu Nikol Marić, supruge Sretena Marića i književnika i urednika Gojka Tešića, koji je ove godine predsedavao žirijem, u Maloj sali Matice srpske saopštio da je treći laureat ove ugledne nagrade književnik Jovica Aćin, za esejističku knjigu „Goli pripovedač“, objavljenu u izdanju Književne opštine Vršac prošle godine.

„Nagrada ’Sreten Marić’ namenjena, između ostalog, podsticanju eseja kod nas, po mnogo čemu nezasluženo zanemarenog književnog oblika, mogli bismo reći kao da je čekala baš na ovakvu marićevsku knjigu, koja zahvata bogat raspon esejističke modulacije, od usmenog i neposrednog tona do izuzetnog interpretativnog i teorijskog poniranja u probleme, sa svim svojstvima autentične istraživačke strasti“, rekao je, između ostalog, Gojko Tešić obrazlažući odluku žirija u čijem su sastavu, pored njega, bili i ćerka Sretena Marića Katarina i novinar i biograf Radovan Popović, autor knjige „Priča o Sretnu Mariću“. Tešić je dodao i da „nijedan esejistički poduhvat ne bi bio ono što jeste u književnosti, ako ne bi bio kadar povremeno da odstupa od zadatog plana i vidokruga, budeći u nama radost u čitanju, što nas vodi nočekivanim putanjama, otkriva nam izgubljene ili tek iskrsle stvari i rasplamsava našu radoznalost, bez koje nema ni nauke ni umetnosti, niti novih formi i sadržaja u čovekovom znanju i mašti, a sa Aćinom nikad nismo lišeni takve radosti“.

Jovica Aćin, književnik, prevodilac i urednik, napisao je dosad izuzetno vredne knjige eseja, među kojima se, pre knjige „Goli pripovedač“, svakako ističu „Poetika krivotvorenja“ i „Gatanja po pepelu“. „Radostan sam zbog nagrade - izjavio je za Danas Aćin - jer je to svakako najveća nagrada za esej, a svakako nosi ime čoveka koji je pisao i promišljao esej kao žanr. Bili smo bliski prijatelji i mnogo smo vremena proveli rasparvlajući o eseju“. Nagrada „Sreten Marić“ laureatu će biti dodeljena krajem maja ove godine u Kosjeriću, i sastoji se od povelje i novčanog iznosa. Pre Aćina, ovu nagradu dobili su Borislav Radović i Slavko Gordić.

AĆIN: Marić još razgovara sa nama

„Rođenje eseja kao jednog od oblika pisanja, naravno, nije jedno. Ono se svaki put dešava iznova, baš kao što je to sa pričom, romanom, pesmom, ili baš kao što je to sa filozofskom meditacijom. Prijateljstvo sa drugima mora biti neprestano obnavljano. Mislim na eseje koji nisu ponovljivi, koji sadrže pečat autobiografije pisanja, i u kojima se procs iskazivanja ne drži nekih unapred datih obrazaca nego mora da bude razvijan kreativno. Možda je takvih eseja nevelik broj. Ali, zbog njih, pomišljam, Marić još razgovara sa nama“ (iz nagrađene knjige „Goli pripovedač“).

G. D. Nonin



Dnevnik, 13.02.2009

"Nagrada „Sreten Marić” Jovici Aćinu "



Nagrada „Sreten Marić“ za najbolju esejističku knjigu u 2007. i 2008. godini, koja se dodeljuje treći put, pripala je književniku Jovici Aćinu za zbirku eseja „Goli pripovedač“ u izdanju KOV-a iz Vršca, saopštio je juče, na konferenciji za novinare održanoj u Matici srpskoj, predsednik žirija Gojko Tešić, u prisutvu Marićeve supruge Nikol Marić - Haviland. Pored Tešića, žiri koji je jednoglasno doneo odluku o nagradi, činili su i Katarina Marić (ćerka Sretena Marića) i Radovan Popović.


„Goli pripovedač“ Jovice Aćina nam pokazuje istinske i pokatkad još neokušane moći esejističkog pisanja...Sve što odlikuje marićevski esej, od invencije, personalnog kritičkog stava, autobiografskog iskustva, do usmene i plodne erudicije, neosporne upućenosti u ključna pitanja, vitalnog jezika i duha dijaloga, otkrivamo u punoj meri u Aćinovoj knjizi. Poetika eseja je živa poetika, za šta nam sad svedoči i „Goli pripovedač“, pokazujući da i britka i utemeljena intelektulanost može da poprimi svojevrsnu umetničku formu. Ovo delo se čita gotovo podjednako kao lična ispovest (koja na izvesnim mestima nije bez neposredne veze sa samim Marićem dok se rađao kao esejista) i kao jedinstvena zbirka narativnih povesti- rečeno je pored ostalog u obrazloženju žirija.

- Ovo je susret posvećen Sretenu Mariću, vodećem intelektualcu druge polovine XX veka i uglednom profesoru koji se iskazao na brojnim književnim planovima - rekao je upravnik Biblioteke Matice srpske Miro Vuksanović podsetivši da su se u Matici stekle dve Marićeve ljubavi, njegova supruga Nikol Marić - Haviland i njihov zajednički legat od 15.000 knjiga na francuskom, nemačkom, ruskom i srpskom koje se čuvaju u matičinoj Biblioteci.

Po rečima Gojka Tešića, Matica srpska na poseban način javnosti predočava delo Sretena Marića koje ova sredina nije prepoznavala na pravi način. Kada je u pitanju domaća esejistika, po Tešiću, na ovu nagradu je bilo „mnogo više pretendenata nego što ima zaista dobrih knjiga u tom žanru“, a „Jovica Aćin je na tragu marićevskog eseja u srpskoj književnosti, i pravi je sledbenik onoga čije ime nagrada nosi“.

Jovica Aćin je inače autor i nekoliko od ranije poznatih i vrednih esejističkih knjiga, među kojima se ističu „Poetika krivotvorenja“ i „Gatanje po pepelu“, a njegovo dosadašnje pripovedačko delo nije manje značajno od esejističkog.
Nagradu „Sreten Marić“ su ustanovili Biblioteka Matice srpske, Opština Kosjerić i Službeni glasnik u spomen na novosadskog profesora, esejistu, pisca i prevodioca Sretena Marića (Kosjerić 20. februra 1903 - Izer sir Krez, Turen 27. septembar 1992). Nagrada se dodeljuje svake druge godine najboljoj knjizi eseja ili eseju prvi put objavljenom na srpskom jeziku. Sastoji se od povelje i novčanog iznosa. Nagrada će Jovici Aćinu biti uručena krajem maja u Kosjeriću.

V. Crnjanski

Jovica Aćin i Marko Vidojković jedanaesti su dobitnici „Vitalove“ nagrade za književnost „Zlatni suncokret“. Nagrada je po prvi put dodeljena ravnopravno, i to Aćinu za priče „Pročitano u tvojim očima“, a Vidojkoviću za roman „Sve crvenkape su iste“. Žiri (Tomislav Bekić, Nikola Strajnić i Jovan Zivlak) odluku je doneo jednoglasno.

- Ovo je bio nužan izbor jer smo hteli da istaknemo doprinos oba pisca različitih poetika. Oni su u svojim delima pokazali odgovornost, hrabrost i spremnost na rizik - istakao je Jovan Zivlak. U obrazloženju odluke se navodi se da se nagrađene knjige, iako potpuno različite, izdvajaju i po savremenosti. „ Žiri dodeljujući nagradu dvojici pisaca, iako ovim čini izuzetak, skreće nužnu pažnju na dragocen napor, koji, bez obzira na udaljenost pripovedačkih optika, od realističke naracije do fantastike i groteske, rehabilituje upečatljiv i strastven razgovor književnosti sa svojim vremenom i prostorom - rekao je Bekić.

Dobitnici će ravnopravno podeliti novčani deo nagrade u iznosu od 5.000 evra, tradicionalno će biti ponovljeno izdanje nagrađenih knjiga, a svečano uručenje će se održati tokom druge polovine februara u Beogradu.

S. Stefanović


Dnevnik
31.01.2007.

Nagrađeni Jovica Aćin i Marko Vidojković

“Zlatni suncokret” dvojici autora

Prvi put za jedanaest godina, prestižna književna nagrada „Zlatni suncokret“ za najbolji naslov na srpskom jeziku, pripala je dvojici autora. To su Jovica Aćin- za zbirku priča „Pročitano u tvojim očima“ („Stubovi kulture“) i Marko Vidojković- za roman „Sve crvenkape su iste“(„Samizdat B 92“). Tako je odlučio žiri darodavca-Kompanije „Invej“ iz Beograda, većinskog vlasnika fabrike ulja i biljnih masti „Vital“ iz Vrbasa.

Žiri-Tomislav Bekić, predsednik, Nikola Strajnić i Jovan Zivlak, odluku je doneo jednoglasno, opredelivši se za dva pisca različitih poetika pa i pogleda na život. Aćin je briljantan pripovedač, velike intelektualne snage, a Vidojković, tumač života mladih, urbanih generacij a i njihov omiljeni autor. Nagrađene knjige spaja tema, jer na različite načine govore o našem vremenu.

Jovica Aćin(1946) spada u red naših najznačajnijih savremenih pripovedača. U obrazloženju nagrade navodi se, između ostalog, da on gradi svoju poetiku u razmerama fantastike, groteske, crnog humora i avangardističkih oneobičavanja, istražujući kroz figure seksualnosti, čudesnog i trivijalnog, uzdrmani kosmos unutrašnjih, i tamu i neprozirnost spoljnih svetova.U njegovim intimnim i halucinantnim pričama, u zbirci „Pročitano u tvojim očima“, naslućujemo odbleske realnog života, kao povest na rubovima unutrašnje strave i bespovratne usamljenosti pojedinca, u senkama grada i njegovih hladnih svetova.

U njima prepoznajemo rukopis žudnje za drugim, za bliskošću, za svetom kao utočištem, svedočenje o nemogućnosti da zakoračimo na drugu obalu suočeni sa snovima, izmišljotinama i prividima kao zamenom.Žiri zaključuje da je Aćin izgradio autentičan i potresan lik modernog života, snažan i upečatljiv karakter pripovedačke umetnosti, kao nezaobilazan doprinos savremenoj srpskoj književnosti.

Marko Vidojković(1975) jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca.Iza amblematskog naslova romana „Sve crvenkape su iste“, suočavamo se sa potresnom i dramatičnom pričom jedne izgubljene generacije, navodi se u obrazloženju. Glavni junak ove pripovesti je mladi i uspešni pisac, koji iz kontroverzi svoje socijalne i javne povlašćenosti, tone u lavirint urbanog života u traganju za ljubavlju i smislom svog postojanja.

Ispričan u realističkoj intonaciji, sa prepoznatljivom konfiguracijom beogradske urbane topografije, omladinske kulture, seksualnosti, sveta droge, virtuelne stvarnosti, hladnoće nove preduzetničke klase, društvene, javne i književne scene i njene grotesknosti, pisac nam otkriva krhki svet žudnje za puninom života, koji se u svojoj osporenosti suočava sa dramatskim deziluzijama, koje se utažuju opsesivnošću seksom, veštačkim rajevima, izgnanstvima i samoubistvima.

Sa izvanrednim poznavanjem jezika, konvencija, emocionalnih svetova, virtuelne kulture i društvenog života grada, Vidojković, pripovedajući u prvom licu, inventivno i imaginacijski snažno razvija sižejne linije romana sa intenzitetima koji otkrivaju razgrađen svet palih anđela- zaključuje žiri.
„Zlatni suncokret“ podrazumeva novčani iznos od pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti, koji će ovoga puta biti podeljen.

Takođe i reizdanje nagrađenih naslova. Priznanje će biti uručeno u drugoj polovini februara u Beogradu. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare učestvovao je i direktor „Vitala“ Rajko Čavorović. On je naglasio da će ova kompanija naredne godine povećati novčani iznos „Zlatnog suncokreta“, kao i ukupna ulaganja u kulturu i sport.

Radmila Lotina


B92
31.01.2007.

Vidojković i Aćin dobitnici Vitalove nagrade za 2006.

Beograd
Roman "Sve crvenkape su iste" Marka Vidojkovića u izdanju Samizdata B92 i knjiga priča "Pročitano u tvojim očima" Jovice Aćina izdanje Stubova kulture ovogodišnji su dobitnici Vitalove književne nagrade "Zlatni suncokret".

Žiri u sastavu Jovan Zivlak, Nikola Strajnić i Tomislav Bekić (predsednik), na sednici održanoj 30. januara, nakon razmatranja naslova iz užeg izbora, doneo je jednoglasnu odluku da se nagrada Zlatni sucokret za knjigu godine 2006. ravnopravno dodeli knjigama "Sve crvenkape su iste" Marka Vidojkovića i "Pročitano u tvojim očima" Jovice Aćina.

Svečana dodela jedanaestog „Zlatnog suncokreta“, održaće se u drugoj polovini februara 2007. godine u Beogradu.

"Nagrađene knjige, iako različite po svojim poetičkim svojstvima, po svom jeziku i narativnom pristupu, izdvajaju se po dubokoj i mnogoznačnoj uronjenosti u horizont našeg savremenog života. Njihova umetnička odgovornost izražava se u nastojanju da se suoče sa različitim i dramatičnim momentima aktuelne društvenosti i njene kulture koja oblikuje i obeležava sudbine junaka ovih povesti, istovremeno, uključujući i svoje čitaoce u razumevanje sopstvenog vrem ena. Složenost i intenziteti njihovog pripovedačkog čitanja našeg opšteg života na jedinstven način izdvajaju ovu dvojicu pisaca, pripadnika različitih generacija, iz konteksta jedne kulture koja nije u očekivanoj meri ovladala osobenom vrstom osetljivosti da se suočava sa paroksizmima svoga vremena i njegovim mnogoznačnim simptomima", navodi se u saopštenju žirija i dodaje "Žiri smatra da dodeljujući nagradu dvojici pisaca, iako ovim čini izuzetak, skreće nužnu pažnju na dragocen napor, koji bez obzira na udaljenost pripovedačkih optika, koje se nalaze na suprotnim polovima – od realističke naracije do fantastike i groteske, koji rehabilituje upečatljiv i strastven razgovor književnosti sa svojim vremenom i prostorom."

U užem izboru za nagradu Zlatni suncokret ove godine bili su romani "Sve crvenkape su iste" Marka Vidojkovića i "Komo" Srđana Valjarevića oba iz kataloga Samizdata B92, kao i knjige priča "Mediterani" Igora Marojevića, izdanje Lagune iz Beograda, i "Pročitano u tvojim očima" Jovice Aćina, izdanje Stubova kulture, takođe iz Beograda.

Nagradu "Zlatni suncokret", jednu od najznačajnijih književnih nagrada u našoj zemlji, dodeljuje kompanija „Invej“ iz Beograda, kao većinski vlasnik fabrike ulja i biljnih masti „Vital“ iz Vrbasa.

Dobitniku nagrade pripada novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti od 5000 evra i ponovljeno izdanje nagrađene knjige.

„Zlatni suncokret” je nagrada koja ima za cilj da podstakne razvoj domaće književnosti i dodeljuje se počev od 1996. godine za najbolju knjigu izdatu na srpskom govornom području, u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike.

Prvi put nagrada je dodeljena za 1996. pesničkoj zbirci "Četiri kanona" Ivana V. Lalića, zatim za 1997. godinu romanu "Prošao život" Jovana Radulovića, za 1998. godinu knjizi pripovedaka "Čovek koji je živeo u snovima" Radoslava Petkovića, za 1999. godinu lirskoj prozi "Balada o siromaštvu" Milovana Danojlića, za 2000. godinu romanu "Sitničarica Kod sreć ne ruke“ Gorana Petrovića, za 2001. godinu romanu "Izranjanje" Veselina Markovića, za 2002. godinu zbirci pesama "Nedremano oko" Rajka Petrova Noga, za 2003. godinu zbirci pesama "Svetlost u naletu" Vojislava Karanovića, za 2004. romanu "Kiša i hartija" Vladimira Tasića i za 2005. pesničkoj zbirci "Gnezdo nad ponorom", Dragana Jovanovića Danilova.

U saopštenju žirija navodi se da je Jovica Aćin u nagrađenoj zbirci priča "izgradio autentičan i potresan lik modernog života", dok se roman Marka Vidojkovića ističe zbog "književne autentičnosti, njegove kulturne pobune i njegovog razumevanja romana kao „strastvene istine“ o našem vremenu".

Jovica Aćin (1946), pripovedač i esejista. Objavio osam knjiga priča, među kojima su i "Duge senke kratkih senki", "Leptirov sanovnik", "Nezemaljske pojave", "Ko hoće da voli mora da umre" i "Dnevnik izgnane duše." Objavio je i osam knjiga eseja. Dobitnik je više značajnih nagrada za književnost ( Nagrade Dušan Vasiljev i Andrićeve nagrade).

Marko Vidojković (1975), jedan je od najautentičnijih i najuzbudljivih novijih romanopisaca naše književnosti. Autor je pet romana: "Ples sitnih demona", "Đavo je moj drug", "Pikavci na plaži", "Kandže" i "Sve crvenkape su iste". Za roman "Kandže" objavljen u izdanju Samizdat B92 Vidojković je dobio nagrade Zlatni bestseler i Petar Kočić, a ova knjiga bila je najprodavaniji domaći roman u 2005.


Danas
31.01.2007.

Vitalova nagrada za književnost

"Zlatni suncokret" Aćinu i Vidojkoviću

Kompanija "Invej" iz Beograda, kao većinski vlasnik fabrike ulja i biljnih masti "Vital" iz Vrbasa, jedanaesti put je dodelila jednu od najznačajnijih književnih nagrada u našoj zemlji - "Zlatni suncokret". Na sednici juče održanoj u Društvu književnika Vojvodine u Novom Sadu, žiri u sastavu prof. dr Tomislav Bekić - predsednik, Nikola Strajnić i Jovan Zivlak, doneli su jednoglasnu odluku da se nagrada "Zlatni suncokret" za knjigu godine za 2006, ravnopravno dodeli Jovici Aćinu za knjigu priča "Pročitan o u tvojim očima" u izdanju Stubova kulture i Marku Vidojkoviću za roman "Sve crvenkape su iste" u izdanju B92.

Život ću i dalje čitati iz vaših očiju

- Začuđen sam i zadivljen da tako popularna nagrada bude dodeljena knjizi priča jer se generalno gledano knjige priča manje nagrađuju od romana i poezije. Priče su uvek nekako u zapećku a upravo su one te koje svojom munjevitom maštom greju naše svakodnevno trajanje. One su poput reči koje stalno huje oko nas i zaista ne mogu da zamislim svoj život bez priča. Ljudi koji ne vole priče kao da odbijaju da žive i da se zaljubljuju. Ja ću i dalje čitati iz vaših očiju. Posebno mi je drago da nagrada stiže iz mojih banatskih krajeva, a ulje (Vitalovo) i priča su za mene dva prirodna energetska izvora - kaže za Danas Jovica Aćin, pisac nagrađene knjige priča "Pročitano u tvojim očima".

Vitalova nagrada je prvi put dodeljena dvojici laureata, a Jovan Zivlak je na konferenciji za novinare istakao da žiri smatra da tim korakom skreće nužnu pažnju na dragocen napor koji "rehabilituje upečatljiv i strastven razgovor književnosti sa svojim vremenom i prostorom", jer obe ove knjige u najboljoj meri predstavljaju našu savremenu književnost bez obzira na to što su u pitanju dve potpuno različite poetike.
Nagrada će piscima biti uručena krajem februara u Beogradu, a podrazumeva novčani iznos od 5.000 evra (dinarska protivvrednost), koji će u ovom slučaju biti podeljen između dvojice nagrađenih autora i ponovno izdanje nagrađene knjige što podrazumeva da će obe nagrađene knjige biti odštampane u još jednom izdanju.
"Nagrađene knjige, iako različite po svojim poetičkim svojstvima, po svom jeziku i narativnom pristupu, izdvajaju se po dubokoj i mnogoznačnoj uronjenosti u horizont našeg savremenog života. Njihova umetnička odgovornost izražava se u nastojanju da se suoče sa različitim i dramatičnim momentima aktuelne društvenosti i njene kulture koja oblikuje i obeležava sudbine junaka ovih povesti, istovremeno, uključujući i svoje čitaoce u razumevanje sops tvenog vremena. Složenost i intenziteti njihovog pripovedačkog čitanja našeg opšteg života na jedinstven način izdvajaju ovu dvojicu pisaca, pripadnika različitih generacija, iz konteksta jedne kulture koja nije u očekivanoj meri ovladala osobenom vrstom osetljivosti da se suočava sa paradoksima svoga vremena i njihovim mnogoznačnim simptomima" - istaknuto je u saopštenju za dodelu nagrade.

Gordana D. Noni

Juče je u zadužbini Ive Andrića uručeno prestižno književno priznanje “Andrićeva nagrada“ Jovici Aćinu za prču „Dnevnik o vagini“ objavljenu u časopisu „Polja“.

Kako je ovo trideseta, jubilarna, nagrada sa imenom našeg nobelovca, Dragan Dragojlović upravnik Zadužbine podsetio je na dosadašnje dobitnike od kojih je većina nagrađivana za zbirku a Mirku Kovaču (1979), Živojinu Pavloviću (1993), Pavlu Ugrinovu (1995) i sada Aćinu za po jednu priču.

U obrazloženju žirija (Ljiljana Šop, Ivan Negrišorac, Gojko Tešić) se između ostalog ističe da je reč o biblijskoj priči protkanoj crnim humorom i ironijom koja je ujedno i sasvim savremena priča „o tome šta smo sanjali a šta nam se događalo poslednjih godina i kako nas je to događanje vodilo u paranoju, šizofreniju, ludilo, suicid.“

U svom obraćanju prisutnima laureat jerekao kako poput Andrića misli da je umetnost pripovedanja veća od svakog pripovedača a da bi vreme bez priča bilo strašno kao pravi pakao. I potom za „Blic“ rekao: „Veoma sam počastvovan jer ovo je jedna od najznačajnijih nagrada za pripovedača. Istina, nisam proizišao iz Andrićevog kaputa ali priča jeste svojevrstan novi vid pripovedanja što je Andrić cenio. Paradigmatična je za trenutak u kome živimo i u onom smislu da se danas zahteva malo žešće pripovedanje jer ono šta i kako nam se dešava je prilično žestoko poslednjih 10, 15 godina. Čovek mora naći načina da bi uopšte mogao komunicirati sa tom žestinom koja nas okružuje i koja nam preti neprekidno. U svom pisanju sklon sam nekim periferijama jezika, jer po meni u tim predgrađima jezika mogu tačnije da se iskažu te užasne stvari.

Reč je o vapaju u vremenu, u trenutku, u situaciji u kojoj se nalazimo. Vapaj ne za pomoć, nego jednostavno tek vapaj ili krik, možda predsmrtni. U svakom slučaju jedan krik, maltene, pobune.

T. Nježić


Večernje novosti 10.10.2005.

Proradile cenzorske strasti?

U IME žirija, i u svoje lično ime, čestitam Jovici Aćinu Andrićevu nagradu. Sa ču đenjem i mučninom izazvanom srednjovekovnom logikom izvesnih tumača nagrađene priče, ali i sa zadovoljstvom pomnog čitača naše savremene književnosti i kritičara naših kulturnih prilika iliti nekulturnih neprilika, konstatujem da bismo ovu ceremoniju obavili na drugom mestu, uz donekle drugačije zvanice, samo da je laureat priču drugačije nazvao. Cenzorske strasti nažalost nisu iza nas, već su u nama, od sada pa doveka, amin. Andrić je to znao pre nas i bolje od nas.

Ova oštra primedba predsednice žirija Ljiljane Šop, zamenika ministra kulture, očigledno se odnosila na nekoga iz Skupštine grada Beograda, jer se ovo priznanje tradicionalno uručivalo u svečanoj sali ove institucije. Prvi put u istoriji ove nagrade, priznanje je ovogodišnjem laureatu Jovici Aćinu juče uručeno u Andrićevoj zadužbini. Da li je neki nesporazum zaista pravi razlog ove promene ili je, možda, nekome zasmetala odluka žirija (u kome su pored Šopove, Ivan Negrišorac i Gojko Tešić) da nagradi priču sa "nezgodnim" naslovom - "Dnevnik o vagini" - može samo da se nagađa. To međutim juče nije bio jedini presedan. Dugo godina Andrićevu nagradu laureat je dobijao iz ruku akademika Miroslava Pantića, predsednika UO ove zadužbine, ali iz razloga koji se samo mogu naslutiti priznanje je uručio Dragan Dragojlović, predsednik Zadužbine.

Objašnjenje smo potražili od Gorice Mojović, savetnika gradonačelnika za kulturu, koja nam je, iznenađena, rekla da je najverovatnije u pitanju nesporazum i da je, između ostalih, i ona 27. septembra potpisala odobrenje da se uručenje održi u Skupštini.

- Moguće je da se pismo zagubilo, ali zašto niko iz Zadužbine "Ivo Andrić" nije pozvao da proveri šta smo odlučili? Pozivnice se uvek štampaju ranije, trebalo je da me pozovu telefonom i da provere da li je sve u redu. Proslava se, ipak, organizuje u tuđoj kući - kaže Mojović. - Tvrdim da niko nije imao loše namere i da je to njihova bezazlena omaška.

U obrazloženju nagrade Ljiljana Šop je za priču "Dnevnik o vagini" istakla:
- To je is tovremeno jedna biblijska priča protkana crnohumornim nitima i finom ironijom, ali i jedna sasvim savremena priča o tome šta smo sanjali, a šta nam se događalo poslednjih godina i kako nas je to događanje vodilo u paranoju, šizofreniju, ludilo, suicid. Aćin majstorski kombinuje složenu i tajnovitu priču, koju je mogućno opčitati i tumačiti na biblijskoj, i na jeretičkoj i apokrifnoj, i na savremenoj ravni, u bezvremenu i datumski precizno označenom vremenu koje u čitaocu sa ovih prostora izaziva nelagode i mučne asocijacije. Neosporni erotski naboj mogućno je na sopstvenu odgovornost, jad i sramotu uniziti potencijalima svog pornografskog uma, vlastite neslobode, anahronosti i dvostrukog morala koji karakteriše privatni i javni moral, jezik, ponašanje i delanje.

Bez obzira na sve, Aćin je nagradu primio u prepunoj Zadužbini u prisustvu mnogobrojnih kolega, svesnih da je priča mnogo više od "pričanja".
- Nisam potekao iz Andrićevih književnih skuta. Našoj kulturi čini čast da je on ostavio umetnost na koju možemo da se pozovemo kao uporište. Delim sa njime mišljenje da jedan pisac ne može da iscrpi pripovedanje, već da ga svaki pisac boji svojim bojama.
On je izrekao nekoliko pohvalnih reči o članovima žirija i pročitao priču o sebi i svojoj senci, koju je napisao za ovu priliku.

Književnik Jovica Aćin dobitnik je Andrićeve nagrade za najbolju priču ili zbirku pripovedaka objavljenu u 2004. godini, saopštio je juče žiri. Aćinu je nagrada dodeljena za priču "Dnevnik o vagini", objavljenu u novosadskom časopisu Polja (jul/avgust 2004), kao "nesumnjivo najboljem pripovednom tekstu objavljenom u protekloj godini", navodi se u saopštenju. Članovi žirija bili su Ljiljana Šop (predsednik), Ivan Negrišorac i Gojko Tešić, a odluka je doneta jednoglasno. Beta

Danas u podne u "Politici" će biti održana prigodna svečanost na kojoj će biti uručene nagrade za priču sa konkursa koji je bio raspisan povodom stogodišnjice našeg lista. Na ovaj konkurs stiglo je dve hiljade priča iz svih krajeva bivše Jugoslavije i iz sveta.

Prve tri nagrade dobili su Jovica Aćin, Milenko Pajić i Milovan Marčetić. Otkupljeno je deset priča, a isto toliko je predloženo za objavljivanje.

K. R.

Žiri za priču Politike odlučio je da prvu nagradu na tradicionalnom konkursu za to priznanje, vrednu 30.000 dinara, dodeli Jovici Aćinu iz Beograda za "Crni rols-rojs". Drugu nagradu, u iznosu od 20.000 dinara, dobio je Milenko Pajić za priču "Zlatni oluk", dok je treća, vredna 15.000 dinara, dodeljena Milovanu Marčetiću za priču "Treći čovek".
Žiri za priču Politike, u sastavu Nenad Šaponja (predsednik), Gojko Tešić i Radovan Popović, odlučio je o nagradama nakon 1.972 pročitane priče, koje su pod šiframa pristigle na konkurs sa prostora bivše Jugoslavije. Dodeljeno je i deset otkupnih nagrada, vrednih po 10.000 dinara. Nagrade će biti uručene 20. januara u prostorijama Politike. FONET/SEECULT.org


Politika
16.01.2004.

Najbolja priča Jovice Aćina
Završen konkurs "Politike"

Žiri za priču "Politike" u sastavu Nenad Šaponja, predsednik, Gojko Tešić i Radovan Popović pročitavši 1972 priče, koliko ih je do 15. decembra pristiglo na konkurs iz svih krajeva bivše Jugoslavije i iz sveta, posle pažljivog čitanja i razmatranja doneo je sledeću odluku:

Prvu nagradu, u iznosu od 30.000 dinara, dobila je priča "Crni rols-rojs" (pod šifrom "Trampazlin") Jovice Aćina, Beograd.

Drugu nagradu u iznosu od 20.000 dinara dobila je priča "Zlatni oluk" (šifra "Kiša"), autora Milenka Pajića;

Treću nagradu u iznosu od 15.000 dinara, dobila je priča "Treći čovek" (šifra "Treći čovek") autora Milovana Marčetića, Beograd.

Žiri je odlučio da dodeli deset otkupnih nagrada od po 10.000 dinara. Dobitnici su sledeće priče:

1) "Majko, ne plači" (šifra Betty"), autor Ljiljana Polužanski-Obradović, Perast,

2) "Kod" (šifra "Minotaur"), autor Milovan Tomić, Beograd;

3) "Preljubnička biblija" (šifra "Espero"), autor Zlatoje Martinov, Novi Beograd.

4) "Priča sa treće police iznad stvarnosti" (šifra "San jedne scenke"), autor Gordana Varnica, Požega;

5) "San na otkosu" (šifra "Raspeće"), autor Ljubiša Jovanović, Velika Plana;

6) "Mart" (šifra "555"), autor Miloš Živković, Beograd;

7) "Kratko putovanje Ilijade Odisejevića" (šifra "Treviso 03"), autor Goran Mimica, Trst;

8) "Fine porodice" (šifra "9 YU"), autor Gordana Pajčić, Sivac;

9) "Izgorele razglednice" (šifra "58116"), autor nije poslao razrešenje šifre;

10) "Forma" (šifra "H-64), autor Dušan M. Milojević, Pančevo.

Žiri predlaže za objavljivanje i sledećih deset priča:

1) "Dragi moj Vuče" (šifra "Tara hem"), autor Slađana Mladenović, Paraćin;

2) "Jedan nerešeni slučaj" (šifra "Vladislav Novoselac"), autor Dejan Vujanić, Banja Luka;

3) "Beograd – Beč" (šifra "NJOP"), autor nije poslao razrešenje;

4) "Pisac" (šifra "Iluzija"), autor nije poslao razrešenje;

5) "Pacov" (šifra "Dvojnik"), autor Novica Savić Beograd;

6) "Tama večnosti" (šifra "Ljubica"), autor Ivan Makragić, Beograd;

7) "Dnevnik neprokazanih reči" (šifra "Prepodobni anđeo"), autor Tijana Bajović, Beograd;

8) "Lenka, Konačna verzija" (šifra "Momačka frula"), autor Milorad Cvetković, Leskovac;

9) "Priča o piscu i priči" (šifra "Stilus"), autor Milenko Sojičić, Banja Luka;

10) "Arts of time" (šifra "Zoone 11") autor Ljiljana Ćuk, Novi Sad.

Mole se autori koji nisu poslali razrešenje šifara da pošalju kopije svojih priča.

Žiri je konstatovao da osim veoma velikog odziva na konkurs i tematske širine, značajan broj pristiglih priča pokazuje i visok nivo literarne ostvarenosti, što je razlog da žiri predloži objavljivanje sto najboljih priča sa konkursa u posebnoj publikaciji.

Nagrade će biti uručene u utorak, 20. januara, u prostorijama "Politike".

K. R.